Аннотация: Петар Велики Ќе живео двадесет пет година дуже него у стварноЌ историЌи и чак Ќе добио прилику да поново постане дечак.
НОВА ШАНСА ЗА ПЕТРА ВЕЛИКОГ
АНОТАЦИєА
Петар Велики Ќе живео двадесет пет година дуже него у стварноЌ историЌи и чак Ќе добио прилику да поново постане дечак.
ПОГЛАВNoЕ БР. 1.
Петар Велики ниЌе умро 1725. године; заправо, уживао Ќе у здрав у и снази хероЌа, упркос своЌим лошим навикама. Настав аЌу"и да ратуЌе на Ќугу, велики цар Ќе освоЌио цео Иран и стигао до ИндиЌског океана. Тамо, на ®еговоЌ обали, почео Ќе да се гради град Порт. Затим, 1730. године, дошло Ќе до великог рата са Турском. ТраЌао Ќе пет година. Али царска РусиЌа Ќе освоЌила Ирак, КуваЌт, Малу АзиЌу и Кавказ, и Крим и ®егове пограничне градове.
Петар Велики Ќе, како кажу, учврстио своЌ положаЌ на Ќугу. Године 1740. избио Ќе нови рат са Турском. Овог пута Ќе пао Истанбул, а царска РусиЌа Ќе освоЌила Балкан и стигла до Египта. Огромне териториЌе су дошле под царску власт.
Године 1745, царска воЌска Ќе кренула на ИндиЌу и ук учила Ќе у велико царство. Египат, ЕтиопиЌа и Судан су такође заузети. А 1748. године, царска РусиЌа Ќе заузела Шведску и Финску.
Истина Ќе да Ќе цар оронуо - ипак, био Ќе прилично стар. И очаЌнички Ќе желео да пронађе Ќабуку младости, како би могао да освоЌи свет на време. Или воду живота. Или било коЌи други напитак. Као и Џингис-кан, Петар Велики Ќе желео да постане бесмртан. Или бо е речено, Џингис-кан Ќе такође био смртан, али Ќе тражио бесмртност, иако ниЌе успео.
Петар Ќе обе"ао титулу воЌводе и воЌводство лекару, научнику или чароб®аку коЌи га може учинити бесмртним. И тако Ќе потрага за еликсиром бесмртности, или вечне младости, почела широм света.
Наравно, постоЌала Ќе читава гомила шарлатана коЌи су нудили своЌе напитке, али су они тестирани на стариЌим заморчи"има и, у случаЌу неуспеха, погуб ени.
Али онда Ќе дечак од око десет година дошао код Петра Великог и таЌно ушао у палату. Рекао Ќе високом старцу да постоЌи начин да му врати младост. Заузврат, Петар Велики би морао да се одрекне свог престола и мо"и. Постао би дечак од десет година и добио би прилику да живи нови живот. Да ли Ќе цар био спреман на ово?
Петар Велики Ќе упитао дечака промуклим гласом:
- У каквоЌ "у породици бити?
Босоноги дечак у шорцу Ќе одговорио:
- НиЌедан! Би"еш беску"ник и мора"еш сам да пронађеш своЌ пут у животу!
Петар Велики се почеша по "елавом челу и одговори:
"Да, дали сте ми тежак задатак. Нови живот, изнова, али по коЌу цену? Шта ако постанем дечак на три дана да размислим о томе?"
Дечак у шорцу Ќе одговорио:
- Не, три дана - само три сата за пробу!
Петар Велики Ќе климнуо главом:
- Стиже! И три сата "е бити дово на да схватимо!
Дечак Ќе лупнуо босом ногом.
А онда Ќе Петар осетио необичну лако"у у телу и скочио. Сада Ќе био дечак. Истина, био Ќе бос и у крпама, али Ќе био здрав, весео млади".
А поред ®ега Ќе био познати, плавокоси дечак. Пружио Ќе руку. И нашли су се на каменитом путу. Падао Ќе мокар снег, а Петар Ќе био скоро го и бос. И било Ќе тмурно.
Дечак Ќе климнуо главом:
- Да, Ваше Величанство! Таква Ќе судбина Ќадног дечака!
Петка га Ќе тада упитала:
- Како се зовеш?
Дечак Ќе одговорио:
- єа сам Олег, шта?
Бивши кра Ќе изЌавио:
- У реду Ќе! Идемо брже!
И дечак Ќе почео да корача своЌим босим, грубим ногама. Поред хладно"е и влаге, мучила га Ќе и глад. НиЌе било баш приЌатно. Дечак-кра Ќе упитао дрхтавим гласом:
- Где можемо да прено"имо?
Олег Ќе одговорио са осмехом:
- Виде"еш!
И заиста, испред се поЌавило село. Олег Ќе негде нестао. Петар Велики, сада дечак, остао Ќе потпуно сам. Али се упутио ка наЌближоЌ ку"и. Скочио Ќе до врата и лупио песницама по ®има.
ПоЌавило се намргођено лице власника:
- Где треба да идеш, дегенериче?
Петка Ќе узвикнула:
- Пустите ме да прено"им и даЌте ми нешто да Ќедем!
Господар Ќе зграбио бич и ишибао дечака по готово голог телу. Он Ќе одЌедном почео да вришти. Господар га Ќе поново ишибао, а Петар Ќе потрчао, са сЌаЌним петама.
Али то ниЌе било дово но. Пустили су разЌареног пса на ®ега. И како Ќе оваЌ насрнуо на дечака.
Петка Ќе трчао наЌбрже што Ќе могао, али га Ќе пас пар пута уЌео и откинуо комаде меса.
Колико Ќе очаЌнички дечак-цар вриштао од бола и пониже®а. Колико Ќе то било глупо и подло.
А онда се главом сударио са колима пуним стаЌ®ака. Киша измета се сручила на ®ега, прекриваЌу"и га од главе до пете. А стаЌ®ак му Ќе пецкао ране.
Петар Ќе вриснуо:
- Боже моЌ, зашто се ово баш мени дешава!
И онда се освести. Олег Ќе стаЌао поред ®ега; изгледао Ќе мало стариЌи, око дванаест година, и дечак чароб®ак упита цара:
- Па, ваше величанство, да ли се слажете са овом опциЌом?
Петар Велики Ќе узвикнуо:
- Не! И излази одавде пре него што наредим твоЌе погуб е®е!
Олег Ќе направио неколико корака, прошао кроз зид као дух и нестао.
Петар Велики се прекрстио и одговорио:
- Каква демонска опсесиЌа!
Велики цар и први император Све РусиЌе и Руског царства умро Ќе 1750. године. Умро Ќе након прилично дугог живота, посебно за она времена када нису знали ни да мере крвни притисак, током славне и успешне владавине. Наследио га Ќе унук, Петар II, али то Ќе друга прича. Његов унук Ќе имао своЌе кра евство и ратове.
АМЕРИКА УЗВРА"А УДАРАЦ
АНОТАЦИєА
ШпиЌунске игре се настав аЌу, а политичари плету лукаве интриге, и све се Ќош више компликуЌе. Пуковник ваздухопловства се налази у лудоЌ ситуациЌи, ризикуЌу"и своЌ живот.
ПОГЛАВNoЕ 1
Будилник звони у 6 уЌутру, радио-сат Ќе подешен на умируЌу"у, лагану музику. Пуковник ваздухопловства Норман Вир облачи своЌе ново НаЌк одело за загрева®е и трчи неколико километара око базе, вра"а се у своЌу собу, затим слуша вести на радиЌу док се бриЌе, тушира и облачи чисту униформу. Пешачи до Официрског клуба четири блока да е и доручкуЌе - ЌаЌа, кобасице, тост од целог зрна пшенице, сок од поморан¤е и кафу - док чита Ќутар®е новине. Од развода три године раниЌе, Норман Ќе сваки радни дан започи®ао на потпуно исти начин.
МаЌора ваздухопловних снага Патрика С. Макланахана пробудило Ќе кликта®е ®еговог SATCOM примопредаЌног штампача, коЌи Ќе исписивао дугачак низ порука на траку папира за термални штампач попут лошег рачуна из продавнице. Седео Ќе за своЌим бомбардером, главе насло®ене на конзолу, дремаЌу"и. Након десет година лете®а бомбардерима дугог домета, Патрик Ќе развио способност да игнорише захтеве свог тела зарад испу®е®а мисиЌе: остаЌа®е будним дуже време; седе®е сатима без одмора; и брзо и дубоко заспава®е дово но да се осе"а освежено, чак и ако Ќе дремка траЌала само неколико минута. То Ќе био део технике прежив ава®а коЌу Ќе ве"ина борбених пилота развила суочена са оперативним хитним захтевима.
Док Ќе штампач избацивао упутства, Патрик Ќе доручковао - шо у протеинског милкшеЌка из термоса од нерђаЌу"ег челика и пар комада сушене говедине са кожастим филом. Сви ®егови оброци током овог дугог лета изнад воде били су богати протеинима и са ниским садржаЌем остатака - без сендвича, повр"а или во"а. Разлог Ќе био Ќедноставан: без обзира на то колико Ќе ®егов бомбардер био високотехнолошки напредан, тоалет Ќе и да е био тоалет. Његово кориш"е®е Ќе значило откопчава®е све опреме за прежив ава®е, скида®е летачког одела и седе®е доле скоро го у мрачном, хладном, бучном, смрд ивом, промаЌном оде ку. РадиЌе би Ќео храну без укуса и ризиковао затвор него да трпи пониже®е. Био Ќе захвалан што служи у систему наоружа®а коЌи Ќе члановима посаде омогу"авао да користе тоалет - сви ®егови колеге пилоти ловаца морали су да користе цуцле, носе пелене за одрасле или Ќедноставно држе Ќедну у рукама. То Ќе било наЌве"е пониже®е.
Када Ќе штампач коначно стао, откинуо Ќе траку са поруком и поново Ќе прочитао. Био Ќе то захтев за извештаЌ о статусу - други у послед®их сат времена. Патрик Ќе саставио, кодирао и послао нову поруку са одговором, а затим Ќе одлучио да Ќе бо е да разговара са командантом авиона о свим овим захтевима. Осигурао Ќе своЌе катапултираЌу"е седиште, откопчао поЌас и устао први пут после неколико дана.
Његова партнерка, специЌалистки®а за одбрамбене системе Венди Торк, др, чврсто Ќе спавала на десном седишту. Завукла Ќе руке испод рамених поЌасева како би избегла случаЌно притиска®е ручица за избацива®е - било Ќе много случаЌева да су чланови посаде коЌи су спавали са®али о катастрофи и ударали се из сасвим исправних авиона - и носила Ќе летачке рукавице, спуштен визир тамне кациге и маску са кисеоником у случаЌу да дође до ванредне ситуациЌе и мора да се катапултира без упозоре®а. Преко летачког одела носила Ќе лет®у летачку Ќакну, са поЌасом за плива®е преко ®е, а испупче®а на надуваним Ќастуцима испод ®ених руку терала су Ќе да ЌоЌ руке подижу и спуштаЌу са сваким дубоким, поспаним удахом.
Патрик Ќе прегледао Вендину одбрамбену конзолу пре него што Ќе кренуо напред, али Ќе морао да се натера да призна да Ќе застао тамо да погледа Венди, а не инструменте. Нешто у вези ®е га Ќе интригирало - а онда се поново зауставио. Суочи се с тим, Мук, рекао Ќе Патрик себи: ниси интригиран - страствено си за уб ен у ®у. Испод тог широког летачког одела и опреме за прежив ава®е лежи прелепо, затегнуто, буЌно тело, и чинило се чудним, непослушним, готово погрешним размиш ати о таквим стварима док лети дванаест хи ада стопа изнад Оманског залива у високотехнолошкоЌ ратноЌ птици. Чудно, али узбуд иво.
У том тренутку, Венди Ќе подигла тамни визир кациге, спустила маску са кисеоником и осмехнула му се. Дођавола, помисли Патрик, брзо скре"у"и паж®у на одбрамбену конзолу, те очи би могле да истопе титаниЌум.
"Здраво", рекла Ќе. Иако Ќе морала да подигне глас да би разговарала са другим краЌем кабине, звук Ќе и да е био приЌате ски, приЌатан, разоружаваЌу"и. Венди Торк, докторка наука, била Ќе Ќедна од наЌпризнатиЌих светских струч®ака за електромагнетно инже®ерство и дизаЌн система, пионир у кориш"е®у рачунара за анализу енергетских таласа и извође®е специфичних реакциЌа. Радиле су заЌедно скоро две године у своЌоЌ матичноЌ бази, Центру за високонапредно ваздухопловно наоружа®е (HAWC) у ваздухопловноЌ бази Грум ЛеЌк у Невади, познатоЌ као Зем а снова.
"Здраво", одговорио Ќе. "Само сам... проверавао ваше системе. За неколико минута "емо бити изнад хоризонта Бандар Абаса, па сам хтео да видим да ли сте нешто приметили."
"Систем би ме упозорио ако би детектовао било какве сигнале унутар петнаест процената од прага детекциЌе", приметила Ќе Венди. Говорила Ќе своЌим уобичаЌеним високотехнолошким гласом, женственим, али не и феминистичким. То Ќе омогу"ило Патрику да се опусти и престане да размиш а о стварима коЌе су биле тако неумесне у воЌном авиону. Затим се нагнула напред у своЌоЌ столици, ближе ®ему, и упитала: "Гледао си ме, зар не?"
Нагла промена у ®еном гласу натерала му Ќе срце да убрзано откуца, а уста да му се осуше као арктички ваздух. "Луд си", чуо Ќе себе како говори. Боже, то Ќе звучало лудо!
"Видела сам те кроз визир, маЌоре, вру"а ствар", рекла Ќе. "Видела сам како си ме гледао." Завалила се, и да е га гледаЌу"и. "Зашто си ме гледао?"
"Венди, нисам..."
"єеси ли сигуран да ниси?"
"єа... Ќа нисам..." Шта се дешава? помислио Ќе Патрик. Зашто ми Ќе Ќезик затегнут? Осе"ам се као школарац кога су управо ухватили како црцрка по свесци девоЌке у коЌу Ќе био за уб ен.
Па, заиста Ќе био за уб ен у ®у. Први пут су се срели пре око три године, када су обоЌица регрутовани у тим коЌи Ќе развиЌао лете"и боЌни брод Мегатврђава. Имали су кратак, интензиван сексуални однос, али догађаЌи, околности и одговорности су увек спречавали да се нешто више деси. То Ќе био послед®и пут и место где Ќе замиш ао да ®ихова веза може направити нови, узбуд иви корак напред.
"У реду Ќе, маЌоре", рекла Ќе Венди. Непрестано га Ќе гледала, а он Ќе осетио потребу да се сакриЌе иза преграде оде ка за оружЌе и остане тамо док не слете. "Дозво ено вам Ќе."
Патрик Ќе поново открио да може да дише. Опустио се, покушаваЌу"и да делуЌе мирно и опуштено, иако Ќе осе"ао зноЌ како му се цури из сваке поре. Узео Ќе снимак сателитске телевизиЌе. "єа сам... добили смо поруку... наређе®а... упутства", промрм ао Ќе, а она се осмехнула, истовремено га грде"и и уживаЌу"и. "Из Осме ваздухопловне армиЌе. Хтео сам да разговарам са генералом, а затим са свима осталима. Преко интерфона. Пре него што пређемо преко хоризонта. Иранског хоризонта."
"Можете ви то, маЌоре", рекла Ќе Венди, са забавом у очима. Патрик Ќе климнуо главом, олакшан што Ќе завршио са тим, и кренуо ка кокпиту. Зауставила га Ќе. "О, маЌоре?"
Патрик се поново окренуо ка ®оЌ. "Да, докторе?"
"Никад ми ниси рекао."
"Шта сам ти рекао?"
"Да ли су сви моЌи системи у реду, по вашем миш е®у?"
Хвала Богу што се после тога осмехнула, помисли Патрик. Можда не мисли да сам нека врста перверз®ака. Пошто Ќе повратио мало самоконтроле, али се и да е плашио да му поглед лута ка ®еним "системима", одговорио Ќе: "Мислим да изгледаЌу одлично, докторе."
"У реду", рекла Ќе. "Хвала вам." Осмехнула се мало топлиЌе, одмерила га од главе до пете и додала: "Обавезно "у пратити и ваше системе."
Патрик никада ниЌе осетио такво олакша®е, а опет такву голоти®у док се саги®ао да пузи кроз споЌни тунел до кокпита.
Али непосредно пре него што Ќе изЌавио да кре"е напред и иск учио кабл интерфона, чуо Ќе спори електронски сигнал упозоре®а "ДИДЛ...ДИДЛ...ДИДЛ..." бродског система за детекциЌу прет®е. Управо их Ќе регистровао неприЌате ски радар.
Патрик се практично вратио у своЌе катапултираЌу"е седиште, везао се и отпустио осигурач. Налазио се у зад®ем оде ку за посаду бомбардера EB-52C Megafortress, следе"е генерациЌе "лете"их боЌних бродова" коЌе Ќе Патрикова таЌна истраживачка Ќединица желела да изгради за Ратно ваздухопловство. Ово Ќе некада био производни бомбардер B-52H Stratofortress, радни ко® америчке морнарице за тешко бомбардова®е дугог домета, дизаЌниран за дугометне и тешке нуклеарне и ненуклеарне терете. Оригинални B-52 Ќе проЌектован педесетих година прошлог века; послед®и Ќе сишао са производне траке двадесет година раниЌе. Али оваЌ авион Ќе био другачиЌи. Оригинални труп Ќе обнов ен од теме а користе"и наЌсавремениЌу технологиЌу, не само да би се модернизовао, ве" да би постао наЌнапредниЌи борбени авион... за коЌи нико никада ниЌе чуо.
"Венди?" позвао Ќе преко интерфона. "Шта имамо?"
"То Ќе чудно", одговорила Ќе Венди. "Имам тамо промен иву мету X-опсега PRF. Пребацива®е између противбродских и противваздушних система за претрагу се убрзава. Проце®ени домет... Дођавола, тридесет пет ми а, дванаест сати. Он Ќе тачно изнад нас. У домету радарски вођених ракета."
"Имате ли идеЌу шта Ќе ово?"
"Вероватно Ќе АВАКС", одговорила Ќе Венди. "Изгледа као да скенира и копнене и ваздушне ци еве. Нема брзог PRFS-а - само скенира®е. Брже од APY скенира®а на, рецимо, E-2 Hawkeye-у или E-3 Sentry-Ќу, али Ќе профил исти."
"Ирански авиони AWACS?" упита Патрик. EB-52 Megafortress Ќе летео у међународном ваздушном простору изнад Оманског залива, западно од иранске обале и Ќужно од Ормуског мореуза, изван ПерсиЌског залива. Генерал-потпуковник Бред Елиот, директор Центра за напредно ваздухопловно наоружа®е, наредио Ќе трима своЌим експерименталним бомбардерима Megafortress да патролираЌу небом у близини ПерсиЌског залива, изводе"и прикривени, неприметни напад у случаЌу да Ќедна од наводно неутралних зема а у региону одлучи да интервенише у сукобу коЌи бесни између коалиционих снага и Републике Ирак.
"Можда Ќе то 'подршка' или 'кандидат'", предложио Ќе Патрик. "єедан од авиона коЌе Ќе Ирак наводно пребацио Ирану био Ќе авион за рано упозорава®е Ил-76МД. Можда Иранци испробаваЌу своЌу нову играчку. Може ли да нас види?"
"Мислим да може", рекла Ќе Венди. "Не прати нас, само скенира подручЌе, али Ќе близу, а ми се приближавамо прагу детекциЌе." Б-52 Стратофортрес ниЌе био дизаЌниран, нити Ќе икада разматран, да буде неприметан, али Ќе ЕБ-52 Мегафортрес био веома другачиЌи. Задржао Ќе велики део нове антирадарске технологиЌе коЌом Ќе био опрем ен као експериментална платформа за тестира®е: неметални "фиберчелични" слоЌ, Ќачи и лакши од челика, али не и рефлектуЌу"и на радар; закошене контролне површине уместо правих ивица; без спо них антена; материЌал коЌи апсорбуЌе радар коЌи се користи у усисницима и прозорима мотора; и Ќединствени енергетски систем коЌи апсорбуЌе радар коЌи поново преноси радарску енергиЌу дуж тела летелице и преусмерава Ќе назад дуж зад®их ивица крила, сма®уЌу"и количину радарске енергиЌе коЌа се рефлектуЌе назад неприЌате у. Такође Ќе носио широк спектар оружЌа и могао Ќе да обезбеди исту ватрену мо" као тактички ловци Ратног ваздухопловства или Морнарице.
"Изгледа као да чува Ормуски мореуз, прате"и долазе"е авионе", предложио Ќе Патрик. "Курс два-три-нула да бисмо га избегли. Ако нас уочи, то би могло да пробуди Иранце."
Али Ќе проговорио прекасно: "Може да нас види", умеша се Венди. "Налази се на тридесет пет ми а, Ќедан сат, великом брзином, иде право ка нама. Брзина се пове"ава на петсто чворова."
"То ниЌе АВАКС", рекао Ќе Патрик. "Изгледа као да смо уочили неку врсту брзог патролног авиона."
"Сра®е", псовао Ќе командант летелице, генерал-потпуковник Бред Елиот преко интерфона. Елиот Ќе био командант Центра за напредно ваздухопловно наоружа®е, познатог и као Зем а снова, и конструктор лете"ег боЌног брода ЕБ-52 Мегатврђава. "Иск учи му радар, Венди, и надаЌмо се да "е помислити да му Ќе радар неисправан и да "е одлучити да заврши са тим."
"Налазимо се у међународном ваздушном простору", огорчено Ќе протестовао Елиот. "Имамо исто право да будемо овде као и Турска."
"Господине, ово Ќе борбена зона", нагласио Ќе Патрик. "Посадо, спремимо се да се одавде извучемо што пре."
єедним додиром, Венди Ќе наредила мо"ним уређаЌима за омета®е Мегатврђаве да онеспособе радар за претрагу иранског ловца. "Прекидачи трагова активирани", обЌавила Ќе Венди. "ДаЌте ми деведесет корака улево." Бред Елиот Ќе оштро нагнуо Мегатврђаву удесно и окренуо се нормално на пута®у ловаца. Пулсно-доплеров радар млаз®ака можда не"е открити мету са нултом релативном брзином приближава®а. "Бандит на три сата, тридесет пет ми а и на константноЌ висини. Кре"емо се ка четири сата. Мислим да нас Ќе изгубио."
"Не тако брзо", умешао се шеф посаде и копилот, пуковник Џон Ормак. Ормак Ќе био заменик команданта и главни инже®ер HAWC-а - чароб®ак, командни пилот са неколико хи ада сати на разним тактичким авионима. Али ®егова прва убав били су рачунари, авионика и справа. Бред Елиот Ќе имао идеЌе, али се осла®ао на Ормака да их оствари. Када би технолошке струч®аке одале значке или крила, Џон Ормак би их носио са поносом. "Можда Ќе пасиван. Морамо да поставимо ве"у дистанцу између нас и ®ега. Можда му не"е бити потребан радар да нас пресретне."
"Разумем то", рекла Ќе Венди. "Али мислим да Ќе ®егов IRSTS ван домашаЌа. Он..."
У том тренутку, сви су чули гласно, убрзаваЌу"е упозоре®е "ДИДЛ-ДИДЛ-ДИДЛ!" преко интерфона. "Ваздушни пресретач зак учан, домет тридесет ми а, брзо се приближава! Његов радар Ќе огроман - пробиЌа се кроз моЌе ометаче. Радарско зак учава®е добро, брзина приближава®а... брзина приближава®а достиже шестсто чворова!"
"Па", рече Џон Ормак, "бар Ќе вода тамо доле топла чак и у ово доба године."
Шале су биле Ќедино што им Ќе ико могао да помисли у том тренутку - Ќер Ќе бити уочен од стране суперсоничног пресретача самог изнад Оманског залива била готово наЌсмртоносниЌа ствар са коЌом се посада бомбардера икада могла суочити.
За Нормана Вира, ово Ќутро Ќе било мало другачиЌе. Данас и током наредне две неде е, Вир и неколико десетина ®егових колега пуковника Ратног ваздухопловства били су у ваздухопловноЌ бази Рандолф близу Сан АнтониЌа у Тексасу, на састанку комисиЌе за унапређе®е. Њихов задатак: одабрати наЌбо е, наЌбистриЌе и наЌквалификованиЌе од око 3.000 маЌора Ратног ваздухопловства за унапређе®е у потпуковнике.
Пуковник Норман Вир Ќе много знао о доноше®у одлука користе"и сложене, обЌективне критериЌуме - унапређе®е кариЌере Ќе било баш за ®ега. Норман Ќе био командант АгенциЌе за преглед бу¤ета Ратног ваздухопловства у Пентагону. Његов посао Ќе био да ради управо оно што Ќе од ®ега тражено: да претражи планине информациЌа о оружЌу и информационим системима и да утврди буду"е трошкове и користи током животног циклуса сваког од ®их. У суштини, он и ®егов тим од шездесет пет воЌних и цивилних аналитичара, рачуновођа и техничких струч®ака свакодневно су одлучивали о буду"ности Ратног ваздухопловства СЌеди®ених Држава. Сваки авион, ракета, сателит, рачунар, црна кутиЌа и бомба, као и сваки мушкарац и жена у Ратном ваздухопловству, били су под ®еговим будним оком. Свака ставка у бу¤ету сваке Ќединице морала Ќе да прође ригорозан преглед ®еговог тима. Ако не би, престала би да постоЌи до краЌа фискалне године уз Ќедан Ќедини допис упу"ен некоме у КанцелариЌи секретара Ратног ваздухопловства. Имао Ќе мо" и одговорност за милиЌарде долара сваке неде е и ту мо" Ќе користио са вештином и ентузиЌазмом.
Захва уЌу"и свом оцу, Норман Ќе одлучио да се бави воЌном кариЌером Ќош у сред®оЌ школи. Норманов отац Ќе регрутован у воЌску средином 1960-их, али Ќе сматрао да би било безбедниЌе служити на мору у морнарици, па се приЌавио и служио као техничар за млазни погон на разним носачима авиона. Вратио се са дугих крстаре®а Тихим и ИндиЌским океаном са невероватним причама о хероизму и триЌумфу у ваздухопловству, а Норман Ќе био закачен. Норманов отац се такође вратио ку"и без пола леве руке као последица експлозиЌе палубне мунициЌе на носачу авиона УСС ЕнтерпраЌз и са Пурпурним срцем. Ово Ќе Норману отворило пут да буде прим ен у Поморску академиЌу СЌеди®ених Држава у Анаполису.
Али живот у академиЌи Ќе био тежак. Ре"и да Ќе Норман био Ќедноставно интроверт било би благо речено. Норман Ќе живео у своЌоЌ глави, постоЌао Ќе у стерилном, зашти"еном свету зна®а и мисли. Решава®е проблема Ќе била академска вежба, а не физичка, па чак ни лидерска. Што су га више терали да трчи, ради склекове, маршира и вежба, то Ќе више мрзео то. Пао Ќе на тесту физичке спремности, отпуштен Ќе са предрасудама и вратио се у АЌову.
Очево готово стално кука®е због тога што Ќе протра"ио своЌу чиновничку службу и напустио Поморску академиЌу - као да Ќе ®егов отац жртвовао руку да би ®егов син могао да оде у Анаполис - тешко му Ќе оптере"ивало душу. Његов отац се практично одрекао сина, изЌав уЌу"и да не може да приушти факултет и наговараЌу"и га да напусти школу и пронађе посао. ОчаЌнички желе"и да усре"и оца, Норман се приЌавио и био прим ен у Корпус за обуку резервних официра Ратног ваздухопловства, где Ќе стекао диплому из финансиЌа и чиновничку службу Ратног ваздухопловства, постао специЌалиста за рачуноводство и финансиЌе, а неколико месеци касниЌе стекао Ќе сертификат овлаш"еног рачуноводственог официра.
Норман Ќе волео Ратно ваздухопловство. Било Ќе то наЌбо е од свих светова: имао Ќе поштова®е уди коЌи су поштовали и дивили се рачуновођама, а могао Ќе да заслужи поштова®е ве"ине других Ќер их Ќе надмашио по чину и надмудрио. Временом Ќе заслужио златни храстов лист свог маЌора и убрзо након тога преузео Ќе команду над сопственим центром за рачуноводствене услуге у бази.
Чак Ќе и ®егова жена изгледала као да ужива у животу након почетног оклева®а. Ве"ина жена Ќе прихватила чин свог мужа, али Норманова жена Ќе блистала и хвалила се овим невид ивим, али опип ивим чином у свакоЌ прилици. Супруге виших официра су Ќе "доброво но" нудиле да служи у одборима, што ЌоЌ Ќе у почетку сметало. Али убрзо Ќе сазнала да има овлаш"е®е да "доброво но" нуди супруге нижих официра да служе у ®еном одбору, тако да су само супруге нижих официра и подофицира морале да обав аЌу тешки посао. Био Ќе то веома уредан и Ќедноставан систем.
За Нормана, посао Ќе био испу®аваЌу"и, али не и изазован. Осим што Ќе морао да дежура на неколико линиЌа мобилности током распоређива®а Ќединица и неколико касних но"и припремаЌу"и се за хитне и годиш®е инспекциЌе база, имао Ќе четрдесеточасовну радну неде у и врло мало стреса. Прихватио Ќе неколико необичних задатака: спровође®е ревизиЌе на радарском положаЌу на Гренланду; служе®е у саветодавном тиму неколико конгресних службеника коЌи су спроводили истражива®а за законодавство. Важни, нискоризични задаци, посао са пуним радним временом. Норман Ќе уживао у ®има.
Али тада су сукоби почели ближе ку"и. И он и ®егова супруга су рођени и одрасли у АЌови, али у АЌови ниЌе било ваздухопловних база, па Ќе било загарантовано да "е ку"и и"и само у посете. Норманин Ќедини задатак у КореЌи, без прат®е полициЌе, дао ЌоЌ Ќе времена да се врати ку"и, али то Ќе била мала утеха без мужа. Честа отпушта®а су узимала данак пару, са различитим степеном озби ности. Норман Ќе обе"ао своЌоЌ жени да "е основати породицу када се циклус задатака успори, али после петнаест година постало Ќе Ќасно да Норман ниЌе имао праву намеру да оснуЌе породицу.
Кап коЌа Ќе прелила чашу дошла Ќе са Нормановим послед®им распоредом у Пентагону - постао Ќе први директор потпуно нове агенциЌе коЌа надгледа бу¤ет Ратног ваздухопловства. Речено му Ќе да Ќе распоред загарантован на четири године - без више селидби. Чак Ќе могао да да отказ ако жели. Биолошки сат ®егове жене, коЌи Ќе гласно звонио послед®их пет година, до тада Ќе постао заглушуЌу"и. Али Норман Ќе рекао да сачекамо. Ово Ќе била нова продавница. Много касних но"и, много викенда. Какав би то живот био за породицу? Осим тога, Ќедног Ќутра, након Ќош Ќедног разговора о деци, наговестио Ќе да Ќе она престара да би покушала да одгаЌа новорођенче.
Док се вратио ку"и следе"е вечери, она Ќе ве" била нестала. То Ќе било пре више од три године, и Норман Ќе ниЌе видео нити разговарао са ®ом од тада. Њен потпис на папирима за развод био Ќе послед®е што Ќе икада видео од ®е.
Па, често Ќе себи говорио, било би му бо е без ®е. Могао Ќе да прихвати бо е, егзотичниЌе задатке; да путуЌе светом без бриге о сталном путова®у на посао или у АЌову лети или на Флориду зими, где су му боравили тазбина; и ниЌе морао да слуша бившу жену коЌа инсистира да двоЌе паметних уди треба да имаЌу бо и, испу®ениЌи - то Ќест, "цивилни" - живот. Осим тога, како Ќе стара изрека рекла: "Да Ќе Ратно ваздухопловство желело да имаш жену, дали би ти Ќе." Норман Ќе почео да веруЌе да Ќе то истина.
Први дан састанка одбора за унапређе®е у СекретариЌату Одбора за избор Ратног ваздухопловства у Центру за воЌно особ е Ратног ваздухопловства у Рандолфу био Ќе испу®ен организационим дета има и неколико брифинга о томе како одбор функционише, критериЌумима коЌи се користе у процесу селекциЌе, како се користе контролне листе и листови за евалуациЌу, као и прегледом стандардног досиЌеа кандидата. Брифинге Ќе водио пуковник Тед Фелоуз, шеф СекретариЌата Одбора за избор Ратног ваздухопловства. Присутни су добили брифинг о профилима кандидата - просечноЌ дужини службе, географскоЌ расподели, расподели специЌалности и другим корисним информациЌама коЌе су имале за ци да обЌасне како су ови кандидати изабрани.
Затим се председник одбора за унапређе®е, генерал-маЌор Лари Дин Ингемансон, командант Десете ваздухопловне дивизиЌе, обратио члановима одбора и доделио задатке сваком члану одбора, заЌедно са Меморандумом о упутствима секретара ваздухопловства (SAM). SAM Ќе био скуп наређе®а коЌе Ќе секретар ваздухопловства издао члановима одбора, обавештаваЌу"и их ко "е бити унапређен и коЌе су квоте за сваког, заЌедно са општим смерницама о томе како одабрати кандидате коЌи испу®аваЌу услове за унапређе®е.
ПостоЌале су три главне категориЌе официра коЌи су испу®авали услове за унапређе®е: кандидати у примарноЌ зони, изнад ®е и испод ®е. У оквиру сваке категориЌе, разматране су специЌалности: линиЌски официри, ук учуЌу"и пилоте или официре са рангом; оперативни официри без ранга, као што су полициЌа безбедности и официри за одржава®е; и официри за подршку мисиЌи, као што су финансиЌе, администрациЌа и базне службе; заЌедно са критичним специЌалностима за подршку мисиЌи, као што су корпус капелана, корпус медицинске службе, корпус медицинских сестара, корпус биомедицинских наука, стоматолошки корпус и корпус генералног правобраниоца судиЌа. Генерал Ингемансон Ќе такође наЌавио да би се стручни панели могли сазивати по било коЌим другим кадровским пита®има коЌа би секретару ваздухопловства могла бити потребна.
Чланови одбора били су насумично поде ени у осам група од по седам чланова, коЌе Ќе председник прилагодио како би се осигурало да свака група не буде превише везана за Ќедну специЌалност или команду. Чинило се да су биле заступ ене све главне команде Ратног ваздухопловства, Ќединице за директно извештава®е, агенциЌе за теренске операциЌе и специЌалности: логистика, одржава®е, кадрови, финансиЌе, информационе технологиЌе, свештеници, безбедносна полициЌа и десетине других, ук учуЌу"и и летачке специЌалности. Норман Ќе одмах приметио да су летачке специЌалности, или "оце®ене" специЌалности, биле посебно добро заступ ене. НаЌма®е половина свих чланова одбора били су официри, углавном команданти Ќединица или штабни официри распоређени на високе положаЌе у Пентагону или у главним командним седиштима.
То Ќе био наЌве"и проблем коЌи Ќе Норман видео у Ратном ваздухопловству, Ќедан фактор коЌи Ќе доминирао службом иск учуЌу"и све остало, Ќедина специЌалност коЌа Ќе свима осталима чинила живот горким - пилотима.
Наравно, ово Ќе било Ратно ваздухопловство СЌеди®ених Држава, а не Америчке рачуноводствене снаге - служба Ќе постоЌала да би водила битке за националну одбрану успостав а®ем контроле над небом и блиским свемиром, а пилоти су очигледно имали главну улогу. Али они су имали наЌве"и его и наЌве"а уста. Служба Ќе правила уступке своЌим пилотима много више него што Ќе подржавала било коЌу другу професиЌу, без обзира колико Ќе била витална. Пилоти су добиЌали све повластице. Команданти Ќединица су их третирали као прворођене - заправо, ве"ина команданата Ќединица били су пилоти, чак и ако Ќединица ниЌе имала директне одговорности за лете®е.
Норман ниЌе био сасвим сигуран одакле потиче ®егова несклоност према онима коЌи носе крила. Вероватно Ќе потицала од ®еговог оца. Пилоти су се према механичарима морнарице опходили као према наЌамницима, чак и ако Ќе механичар био искусан ветеран, а пилот неупу"ени почетник на свом првом лету. Норманов отац се гласно и дуго жалио на официре уопште, а посебно на авиЌатичаре. Одувек Ќе желео да ®егов син буде официр, али Ќе био одлучан да га научи како да постане неко кога "е регрути и подофицири дивити и поштовати - а то Ќе значило постав а®е летака у свакоЌ прилици.
Наравно, ово Ќе био официр, пилот, коЌи Ќе занемарио мере предострожности и савете капетана свог авиона и испалио Зуни ракету у ред авиона коЌи су чекали да се напуни горивом, што Ќе резултирало Ќедном од наЌгорих неборбених поморских катастрофа коЌе Ќе Морнарица икада видела, у коЌоЌ Ќе погинуло преко двеста уди, а неколико стотина Ќе повређено, ук учуЌу"и и Нормановог оца. Дрзак, арогантан, свезнаЌу"и пилот коЌи Ќе занемарио правила, оваЌ официр Ќе брзо и тихо отпуштен из службе. Норманови команданти Ќединица су више пута кривили неофициране официре и воЌнике због наЌма®их прекршаЌа, али лецима су обично даване две, три, или чак четири шансе пре него што би им коначно био понуђен отпуст уместо воЌног суда. Увек су добиЌали пуне бенефициЌе.
Па, овог пута "е ствари бити другачиЌе. Ако добиЌем пилотску Ќакну за унапређе®е, помисли Норман, мора"е да докаже да Ќе достоЌан унапређе®а. И заклео се да то не"е бити лако.
"ХаЌде да пређемо на посао", рекао Ќе Патрик.
"Проклето добра идеЌа", рекао Ќе Бред. Спустио Ќе ручице гаса Мегатврђаве у празан ход, преврнуо авион на лево крило и увео велики бомбардер у релативно благо обрушава®е брзином од шест хи ада стопа у минути. "Венди, исцеди сваку кап из ®их. Пун спектар. Без радио преноса. Не желимо да нас Ќури целокупно иранско ратно ваздухопловство."
"Прим ено", рече Венди слабо. Трчала Ќе да ухвати расуте оловке и контролне листе док Ќе негативни гестациЌски газ слао све што Ќе било небезбедно по кабини. Окрета®е регулатора кисеоника на "100%" помогло Ќе када ЌоЌ Ќе стомак и ве"ина ®еговог садржаЌа претили да плутаЌу по кабини. "Имам грч. То Ќе-" ОдЌедном, сви су чули брзо упозоре®е "ДИЛИЛИЛИЛИЛИЛИ!" и црвена светла за случаЌ опасности су б еснула у сваком оде ку. "Лансира®е радарске ракете, седам сати, двадесет пет ми а!", викну Венди. "Скрените десно!"
Елиот Ќе нагло нагнуо Мегатврђаву удесно и спустио гас у празан ход, спуштаЌу"и нос како би отежао пресрета®е ракете и како би што више заштитио издувне гасове мотора бомбардера од нападача. Како Ќе бомбардер успоравао, окретао се брже. Патрик се осе"ао као да се окренуо наглавачке - нагло коче®е, стрмо обрушава®е и оштар заокрет само су ®ега и све остале избацили из колосека.
"Плева! Плева!" вриснула Ќе Венди, избацуЌу"и п уву из левих избацивача. Плева, пакети"и металних трака сличних ш окицама, формирали су велике облаке коЌи су одбиЌали радар и стварали привлачне лажне мете за неприЌате ске ракете.
"Ракете Ќош увек долазе!", викнула Ќе Венди. "Напуните Стингере!" Како су се неприЌате ске ракете приближавале, Венди Ќе испалила мале ракете са радарским и топлотним навође®ем из вођеног топа Мегатврђаве. Ракете Стингери су се судариле директно са долазе"им ракетама, а затим детонирале неколико десетина стопа на пута®и ракете, растргавши ЌоЌ труп и систем за навође®е. Успело Ќе. Послед®а неприЌате ска ракета Ќе детонирала ма®е од пет хи ада стопа да е.
Требало им Ќе само четири минута да се спусте на само шестдесет стопа изнад Оманског залива, вођени базом података терена навигационог рачунара, сателитским навигационим системом и танким енергетским снопом оловке коЌи Ќе мерио растоЌа®е између стомака бомбардера и воде. Кренули су ка Ќугозападу пуном воЌном снагом, што да е од иранске обале. Бред Елиот Ќе знао чега се пилоти ловаца плаше - лета на малим висинама, мрака и лете®а изнад воде далеко од приЌате ских обала. Свако каш а®е мотора се поЌачавало, сваки пад каза ки мерача горива изгледао Ќе критично - чак и наЌма®е пуцкета®е у слушалицама или подрхтава®е у контролама лета изгледало Ќе као сигнал катастрофе. Присуство потенциЌалног неприЌате а коЌи Ќе ометао радар и радио преносе додатно Ќе поЌачавало напетост. Мало Ќе пилота ловаца имало храбрости за но"не потере изнад воде.
Али док Ќе Венди проучавала своЌе прете"е знаке, убрзо Ќе постало очигледно да МиГ, или шта год да Ќе то било, не"е тако лако нестати. "Немате сре"е, момци - нисмо га изгубили. Налази се на ма®е од двадесет ми а од нас и одмах нам Ќе за репом, држи се високо, али нас и да е добро прати радар."
"Кладим се да се поруке ша у и назад у седиште", рекао Ќе Елиот.
"Шест сати, висина петнаест ми а. Приближавамо се домету греЌача." Пошто Ќе радар нападаЌу"ег неприЌате а био ометан, ниЌе могао да користи ракету вођену радаром, али са IRSTS-ом, могао Ќе лако да се приближи и испали ракету са топлотним навође®ем.
"Венди, спреми се да лансираш Шкорпионе", рекао Ќе Бред.
"Прим ено." Вендини прсти су ве" били на тастатури, куцаЌу"и упутства за лансира®е изненадног оружЌа Мегатврђаве - AIM-120 Шкорпион AMRAAM, или Напредне ракете ваздух-ваздух сред®ег домета. EB-52 Ќе носио шест ракета Шкорпион на сваком подкрилном пилону. Шкорпиони су биле радаром вођене ракете, контролисане радарским системом Мегатврђаве или радаром у носу ракете - ракете су могле чак и да погоде ци еве у зад®ем квадранту бомбардера под вође®ем радара постав еног на репу, омогу"аваЌу"и лансира®е преко рамена против неприЌате а коЌи су их прогонили. Само неколико авиона широм света носило Ќе AMRAAM-ове, али Ќе EB-52 Мегатврђава носила Ќедан три године, ук учуЌу"и Ќедну борбену мисиЌу. НеприЌате ски авиони су били у максималном домету Шкорпиона од двадесет ми а.
"Дванаест ми а."
"Кад пређе осам ми а, затворите га и почните да пуцате на ®их", рекао Ќе Бред. "Ми морамо први да пуцамо."
"Бреде, морамо ово окончати", рече Патрик хитно.
Венди га Ќе погледала потпуно изненађено, али Бред Елиот Ќе узвикнуо: "Шта Ќе то било, Патриче?"
"Рекао сам да морамо ово да зауставимо", поновио Ќе Патрик. "Видите, налазимо се у међународном ваздушном простору. Управо смо се спустили на ниску висину, ометамо му радар. Он зна да смо ми лоши момци. Форсира®е борбе не"е ништа решити."
"Први нас Ќе напао, Патриче."
"СлушаЌте, понашамо се као неприЌате и, а он ради своЌ посао - избацуЌе нас из своЌе зоне и свог ваздушног простора", узвратио Ќе Патрик. "Покушали смо да уђемо, и ухватили су нас. Нико овде не жели борбу."
"Па шта, дођавола, предлажеш, Нав?" саркастично Ќе упитао Бред.
Патрик Ќе оклевао, затим се нагнуо ка Венди и рекао: "Иск учите смет®е на UHF GUARD-у."
Венди га Ќе забринуто погледала. "єеси ли сигуран, Патриче?"
"Да. Уради то." Венди Ќе нево но унела инструкциЌе у своЌ ECM рачунар како би спречила омета®е сигнала од 243,0 мегахерца, универзалног ултра-високе фреквенциЌе (UHF) канала за ванредне комуникациЌе. Патрик Ќе окренуо броЌчаник на интерфонскоЌ табли на COM 2, за коЌи Ќе знао да Ќе подешен на UHF канал за ванредне комуникациЌе. "Паж®а, ирански авиони на нашоЌ позициЌи у шест сати, сто седамдесет шест километара Ќугоисточно од Бандар Абаса. Ово Ќе амерички авион коЌи пратите. Можете ли да ме чуЌете?"
"Патриче, шта дођавола радиш?", викнуо Ќе Елиот преко интерфона. "Одбрана, Ќесте ли престали да ометате УХФ? Шта се дођавола дешава?"
"То Ќе лоша идеЌа, Патриче", предложи Џон строго, али не тако снажно као Елиот. "Управо си му рекао да смо Американци. Вероватно "е сада желети да погледа."
"Био би луд да одговори", рекао Ќе Бред. "НемоЌ сада да ук учуЌеш радио и..."
Али баш у том тренутку чули су на радиЌу: "Шта Ќе ово? Мало нам Ќе жао."