ДЕМОКРАТИJА, ТАКОРЕЧЬИ ...
(неозбильно о озбильном -- политички есеj)
-- in Serbian
Аутор Jотата - Ататоj, 2021,
познат и као: Иванчо Jотата, Очнави Ататоj, Иван Бугаров, Jотабаш Гjаурджи, Нострадамус Буладамус, и под другим именима за клониранье
Резиме: Овде даjем у духовитоj форми обjашньенье зашто jа не волим демократиjу, шта jоj недостаjе да би била довольно добра за интелигентне льуде. Ова обjашньеньа броjе више од туце, у неким случаjевима они имаjу непразан пресек, тj. неке идеjе се понавльаjу, али на оваj начин се ствари болье обjашньаваjу, показао сам различите аспекте овог прилично често погрешно схвачьеног друштвеног феномена. Зато што она изгледа добро из дальине, али у своjоj суштини jе само лепа лаж.
[ The
idea for illustration is in placing of one picture in a frame under the title and the author, which has to be square and probably 450 x 450 pixels (because I use usually 525 x 725 for the cover and then multiply by 3, when necessary). The picture is a waist portrait of young Greek woman representing Miss Democracy. She is with long straight nose, probably blond, smiling, crowned with a diadem with 6 five-rayed stars made of some light blue or green precious stone, she is clothed with a piece of cloth, fastened at the left shoulder with a golden brooch in form of a star, which leaves the right (and well formed) breast open, and on the border of this cloth, diagonally, beginning at the left shoulder and passing under the right breast, is read DEMOC(R). Then her right hand is little raised from the elbow and she holds in it a whip, while the left is nearly horizontal and with it she shows ... the sign of the fig. ]
[
Opening remark: I want to tell you that I do NOT know this language entirely, i.e. I have never studied it, or read in it, or spoken! All translation is done with the use of computer translators, yet ... very
carefully and with
feeling. This means that I have translated small portions, compared at least two input languages in dubious moments, where the languages were as follows: the original was German, then I translated alone in English, then in Italian with the use of the computer, then in Russian alone, and then in all left languages, which I hope to exceed in their number the ... dozen, using the most suitable one plus the English! How was this possible, when I don't know these languages, and especially when the text is not elementary, this is scientific (although popular) publication, and with quite long and twisted sentences?
Well, I wanted for a long time to show (to myself) that, after a quarter of a century amateur linguistic investigations, I can
understand at least a dozen of languages in reading. Yes, and here I was reading my
own work in these languages, what was a big (intellectual) fun for me. I thought about practically each foreign word, given to me by the computer, for to check whether it
can mean this or not, and this, for one thing, because these translators made quite often
big blunders, falling into difficulty to guess the right
context of the word or phrase (or idiom), and for another thing, in order to check myself about my guesses. I hope the result is not bad, because the topic is exceedingly important for the entire world. In this way I have fulfilled another important task, to check the suitability and easiness of practically all
contemporary European languages. After all this long work I can definitely say that this is my swan song in the political matters. ]
[
Напомена (на немачку вариjанту): Написачьу оваj материjал, супротно моjим другим материjалима, прво на немачком, тако да ми дозволите да обjасним зашто сам донео ову одлуку. На
другом месту остаjе ово што jе немачки jезик болье квалификован од енглеског, и jа желим да преведем и на италиjански, али ово последнье не познаjем тако добро, да то урадим сам, и користичьу компjутеризоване преводиоце, провераваjучьи само готов превод (што сам вечь jедном урадио); и, свеjедно, енглески jе ... ружан меджьу jезицима, зар не? И прво, jа желим побольшати своj ньемачки, што никада нечьу учинити, све док не почнем размишльати на ньемачком; што, меджьутим, значи да чьу правити више грешака него обично, за што молим своjе читаоце да буду извиньени. Ово jе вероватно довольно. ]
Садржаj
0. Дефинициjа
1. Немогучьност оваквог решеньа
2. Оваj поступак се не применьуjе нигде другде
3. Демократиjа у староj Грчкоj
4. Нулто решенье
5. Стратешко и тактичко управльанье
6. Сjаjно и неразумно!
7. Наjбольа ... дуда за становништво!
8. Постоjи лоша репрезентативност
9. Подела овлашчьеньа
10. Законитост против морала
11. Морални лик политичара
12. Женска управльанье
13. Остали тренуци
14. Предности и недостаци
15. Закльучни коментари
0. Дефинициjа
Мислим да jе jасно на шта мислим, али дозволите ми да то изричито кажем. Овде jа чьу говорити о широко распространьеноj у последньа два века на Западу, а сада и на Истоку,
десничарскоj демократиjи, коjа се разликуjе од старогрчког оригинала, као и од демократских
елемената у старом Риму или раниjе, а jош више од левичарске или народне демократиjе. Зато што се демократски елементи применьивали од давнина, такоджье меджьу животиньама, али то jош ниjе демократиjа. Другим речима, ова демократиjа захтева
слободне изборе владара, тако да чье бити изабрани они коjи су више вольени (или манье омражени). И льуди гласаjу за странке, за високо позициониране особе, коjе не познаjу, и обични льуди нису у станьу да донесу праву одлуку, jер не разумеjу ништа о управльаньу државом, и такви избори се нигде другде не применьуjу, jер су обично потребне неке квалификациjе, итд. и тако далье.
Jа сам о томе вечь много пута говорио, ваш Jотата не може пропустити тако занимльиво и погрешно схвачьено полье, не може себи дозволити да то игнорише, и дао jе много предлога за побольшанье управльаньа (барем у своjоj странци НАПУК, у Кодексу). али овде чьу детальниjе и у потпуности о овоj теми разговарати. Зашто? Па, зато што има много земальа у коjима то не функционише добро, jер су се (практично) у ту сврху водила два светска рата, jер ово jе jедно очигледно
bamboozling-варанье, и мора постоjати неко ко чье льудима отворити очи. Искрено говоречьи, jа нисам наjбольи, коjи jе ово урадио, постоjи jедна особа коjа jе рекла истину на наjкрачьи могучьи начин, а ово jе познати Осцар Вилде, само што он jе употребио реч
bludgeoning, што значи нека врста батине са
cudgel-штапом, што jа бих заменио малтретираньем. Па jе рекао он да
демократиjа jе bludgeoning льуди, од истих льуди, и у име (за) опет истих льуди! (И кад сад размислим зашто jа нисам толико паметан као он, могу проначьи само jедан разлог за то, jер jа нисам ... хомосексуалац! Вероватно зато што су ти льуди веома осетльиви, за ньих секс ниjе прльава ствар коjа се користи за репродукциjу сисара и других бисексуалних животиньа, вечь своjеврсни израз емоциjа. Па, ово jе речено за забаву, али ко може бити сигуран да ниjе тако са овим льудима?)
1. Немогучьност оваквог решеньа
Ах, драги читаоци, мало ми jе незгодно обjашньавати такве елементарне ствари, али то jе зато што ми не волимо да себи поставльамо питаньа, да вежбамо своjе способности мишльеньа ниjе нама омильена забава, ми, то jест масе, волимо акциjе, а не размишльанье. Да, и jа лично нисам себи поставио питанье о изборима
одоздо, све док случаjно, кад сам имао око 25 година, нисам чуо да jе такав избор
у принципу немогучь! Али jа сам имао своjе олакшаваjучье околности, да сам тада jедноставно био ... сречьан, да бих себи поставльао питаньа, а и наши избори под тоталитаризмом били су потпуно сувишни, само ради изгледа, да парадирамо с ньима, све ниjе било исто као сада, када вечь 1991.-92. сам анализирао ово питанье и донео своjе закльучке.
Па, како год било, истина jе да за одабир особа мора добро познавати не само предметну област, вечь и конкуренте коjи се такмиче, или, као изузетак, успоставльанье супериорности конкурената мора бити врло лако и очигледно. Ово последнье се дешава када постоjи нека врста двобоjа, такоджье меджьу животиньама; а обични льуди, природно, немаjу поjма о управльаньу или економиjи или законима или односима с jавношчьу (тj. о уметности
обманьиваньа маса) и тако далье. Jош важниjе меджьутим, jе да льуди немаjу довольно знаньа о самим кандидатима за посланике, и због тога нису у станьу да направе прави избор. Оно што они знаjу о посланицима су само
безначаjне ствари, као што су: изглед, понашанье, манири, начин говора, ньихов омильени тип жена или мушкараца, марка ньиховог аутомобила, ньихови познаници, политичка ориjентациjа, али то ниjе довольно за правилан избор. И льуди често показуjу своjе неочекиване стране, чак и када неко проживи много година са другим ... дупе у дупе (да се тако изразим), тако да на краjу гласачи остаjу скоро увек разочарани.
Укратко,
ниjе могучье направити компетентан избор
одоздо, jер бирач мора знати
више од особе коjу изабере, да би био у том смислу больи од ньега, како би обавио компетентан избор, али кад он остане испод ньега, онда скоро увек зна
манье од ове особе! Дакле, избор jе правилан само када бирач гласа за льуде коjи су испод ньега, или када га они своjим способностима не премашуjу ньега много, тj. кад су или
слични ньему или глупльи. И обично се то ради на оваj начин, бираjу се различите комисиjе или пороте, али од ньихових колега у овоj области. Само ово jе довольно да се искорени демократиjа, али ми идемо далье.
2. Оваj поступак се не применьуjе нигде другде
Па, ово су очигледне ствари, jер у сваком конкретном домену или конкуренциjи постоjе посебно формирани жириjи, тако jе у спорту, образованьу, производньи, свуда, а ако са судским поротама ниjе тако, то jе зато што се ту користи случаjни избор, а у овом случаjу ниjе потребно посебно знанье. Тако да jе оваj поступак у основи
погрешан, па се из тог разлога ниjе применьивао у хильадама година льудске историjе, само неколико векова у староj Грчкоj, а у последньа 1-2 века. Дозволите ми да вас подсетим да када jе демократиjа уведена у староj Грчкоj, од стране jедног Писистрата, масе то
нису хтеле да прихвате, мислили су да jе ово jош jедан владарски трик, поготово што jе оваj човек био тиранин! Стога, льуди у давна времена уопште нису били толико глупи као што смо сада склони да мислимо, били су чак и
паметниjи и
моралниjи, веровали су да jе менаджмент уметност коjа од човека захтева много талента, као и чиньеницу да jе демократиjа
повольна за владаре, када jу jе увео jедан тиранин.
Тако да с времена на време ми морамо размишльати и бацити поглед назад у историjу, и ако неко мисли да jе наша историjа потпуно погрешна и да морамо да пльунем на ньу, онда jа сам могу да пльунем на ньега или ньу, пошто jе ово веома лоше понашанье, ми морамо поштовати своjе претке. Али то се не ради само о нашим прецима, чак ни данас се
чиста демократиjа не применьуjе нигде другде, вечь само ньени
елементи, када jе избор тежи него иначе, када има много кандидата, као нека вариjанта
случаjног избора, као
додатни захтев. Немогучье jе замислити такве ствари, на пример: да ученици бираjу своjе наставнике, или пациjенте своjих лекара, или воjнике своjих генерала, итд., а ако неко мисли да jе то могучье, онда би требао, бар подсвесно, претпоставити да jе ово нека врста шале. Да, али ми веруjемо, jер смо само глупи.
3. Демократиjа у староj Грчкоj
А како jе било у почетку, у староj Грчкоj? Па, у то време тамо jе владао робски систем, ниjе исти као касниjе у САД-у, не, мекши и лепши, могло би се речьи, али ипак jе било робова, можемо бити сигурни. Што значи да су тамо постоjали строги закони, друштво jе било добро развиjено (за то време), льуди су живели просперитетно, и ако одлучимо да поджьемо од латинске максиме да народ пре свега жели две ствари,
panem et circenses, или хлеб и циркусе на српском, тада они су имали довольно хлеба, али мало циркуса, па су због тога скоро увек били незадовольни. И оваj паметан тиранин jе почео да мисли у себи (према Jотати) да би било добро кад би им могао зачепити уста, пренети сву одговорност на ньихова рамена, али како би он, као и други аристократи, ипак били изабрани од ньих. Ово jе био брильантан сан, а такоджье он jе успео да промисли све деталье, али ньегови глупи льуди нису хтели да кльуцаjу оваj мамац, тако да он jе морао да замоли неке од древних мудраца (Солон, ако се не варам) да обjасни льудима, да чье на таj начин и ньима бити болье.
И како jе тамо све било организовано? Па, у свом Ареопаг-Парламенту, су изабрани 10 особа од сваког од 50 такозваних
демс-кланова (или великих породица), што jе заjедно чинило 500 мушкараца (без жена, наравно), коjи льуди су се бавили свим важним питаньима, они су такоджье испунили улогу Суда. Имаjте на уму, меджьутим, да у то време броj слободних мушкараца у Атини ниjе требало да премаши 10 хильада льуди, али jа лично проценьуjем да ньихов броj ниjе био вечьи од 5000, jер су сваком мушкарцу вероватно били жена и маjка, пар деце и jош 5-10 робова, тако да су льуди коjи су изабрали били 1/10 свих тамошньих льуди (под претпоставком да jе броj свих становника био око 50 до 100 хильада). И то даjе jедан од десет, а такоджье и у истом роду или породици или региону, тако да су се ти льуди добро познавали, или су тада знали ко од ньих стоjи виши, и као резултат тога треба изабрати ньега. Ово нема никакве везе са данашньим изборима, на коjима се бира само jедан за више од 10 хильада практично непознатих льуди. Да, и упркос томе, изабране особе су често биле позитивно заменьене другима, а цела демократиjа jе заменьена периодима диктатуре, и обрнуто! Дакле, вечь тада jе било jасно да
само демократиjа
ниjе добро решенье проблема владавине.
4. Нулто решенье
Добро, до сада смо утврдили да, другим речима, льуди коjи
ништа не разумеjу, бираjу льуде коjе они
не познаjу, и поред овога, гласачи
не захтеваjу од изабраних лица никаква
документа о било каквим стручним
квалификациjама, што jе, у ствари, нека врста лудила! У овоj ситуациjи сасвим jе нормално веровати да такво решенье ниjе могучье, и требало би га избацити из домена друштвеног управльаньа без дальег одлаганьа. И то поткопава циjелу демократиjу, jер, обрнутим редослиjедом, ако захтиjевамо неку врсту квалификациjе, то може довести до дискриминациjе неких особа (коjи из ових или оних разлога нису успjели стечьи квалификациjе), да болье познаjемо особе коjе народ бира, у наше време у jедноj целоj држави, ниjе генерално могучье, и да образуjемо обичне льуде у смислу управльаньа, економиjе, и других области jе чиста утопиjа. Тако да, како ствари стоjе, овде jедноставно нема више шта да се учини, а комунисти су заиста били у праву када су измислили народну демократиjу! Шта jе исправно, а у исто време ... погрешно, ово зависи од цильева коjе смо себи поставили (о чему чьу далье говорити).
А шта jе ово нулто решенье? У две речи, ово
jе решенье, али оно jе тривиjално и ниjе занимльиво, и коjе обично не треба "тражити" jер jе очигледно. Ово долази од решаваньа линеарног хомогеног система jедначина (рецимо: A11*X1 + A12*X2 + A13*X3 = 0, затим A21*X1 + A22*X2 + A23*X3 = 0, итд.), коjи систем увек има решенье, где су све непознате (Xj) jеднаке 0, али нема потребе да се заиста тражи ово решенье. То значи да се умjесто званичних избора може примиjенити уобичаjени случаjни одабир, или тада избор може извршити нека овлашчьена инстанца (како се то дешава када се изабере привремена влада). Да, али ако се то учини, превара при гласаньу чье бити немогучьа, а то jе нешто што властодршци не желе, а ми такоджье jош нисмо завршили наше разматранье.
5. Стратешко и тактичко управльанье
Како смо вечь видjели, демократски избор jе потпуно неприкладан за одабир правих особа, али упркос томе, често се применьуjе и ствари
не иду
увек лоше, тако да чьемо овде, и у следечьем пар тачака, покушати да пронаджьемо одговор на питанье: како jе могучье да неспособне особе ипак могу да раде своj посао? Због тога jе вечь време да се почне правити разлика измеджьу
стратешког и
тактичког управльаньа. Стратегиjа jе уметност примене таквих метода коjе воде до потпуног уништеньа неприjательа (корен jе овде повезан са брушеньем, као у речима: street, estrade, бугарско "стриване"-брушенье, итд.), а тактика jе уметност учинити да ствари функционишу као добро подмазан сат (да кажу тик-так). Jа разjашньавам ове ствари како бих вам помогао да болье разумете етимологиjу ових старогрчких речи, али да поjедноставимо, стратег jе онаj коjи зна само да захтева, али га не занима да ли jе могучье урадити оно што он захтева, а тактичар jе особа коjа то ради, извршни директор, коjи мора знати шта се може, а шта не може учинити.
Из овога можемо закльучити да jе у породици роджьени стратег жена, коjа зна само да жели (рецимо: барем три пута дневно, иначе можеш лако замислити да jа нечьу остати с тобом заувек), а мушкарац jе роджьени тактичар (ко зна да jе и jедан пут довольан, ако успе да "одради" наjманье 10 минута, а jош болье 15). У Бугарскоj постоjи изрека да jе мушкарац глава, а жена врат. Многи льуди, укльучуjучьи и мене у прошлости, мисле да jе такво раздваjанье функциjа непотребно и да jе пожельниjе jедна особа, коjа може обавльати обе функциjе, али то не би требало да буде тако, овде из психолошких разлога, али понекад и из функционалних (као што jе случаj са два пола -- ово повечьава разноликост у наредним генерациjама). Дакле, ако овде имамо jасну диференциjациjу функциjа, било би добро, али су посланици, с jедне стране,
неспособне особе, и због тога су погодне само за стратеге, и, с друге стране, када неки од ньих касниjе постану министри, покушаваjу да испуне и функциjе тактичара, а то често доводи до лоших резултата. У овоj области би требало направити больу диференциjациjу (што мислим да чьу учинити касниjе).
6. Сjаjно и неразумно!
Овде чьу на краjу дочьи до горньегнаслова, али прво бих желео да обjасним два момента, коjи изгледаjу помало мистериозно. Jедан jе одговор на питанье: кад jе тако, да льуди коjи ништа не разумеjу, бираjу особе коjе не познаjу, и осим тога, од ньих не захтеваjу никакве документе за квалификациjу, како jе онда могучье да у многим случаjевима они направе добар избор, или такоджье, у неким другим земльама и временима, увек лош избор (као, на пример, у Бугарскоj)? Па, добро jе овде ако мало поjедноставимо своj задатак, а уместо посланика имамо ... jабуке коjе се ставльаjу у jедну корпу и изгледаjу потпуно исто ако их додирнете прстима, и онда се поставльа питанье: како се може догодити да када не погледамо у корпу, вечь само пружимо руку и зграбимо jедну jабуку, онда се ова jабука увек покаже као добра (или, тада, лоша)? Ах, ово мора бити jасно, ово се може догодити само када су све jабуке исте, зар не? И то jе отприлике исто са нашим посланицима, меджьу ньима нема фундаменталне разлике, а осим тога постоjе и битне странке, а не толико саме особе. Али када jе ситуациjа таква да нико не може учинити чуда, онда се свака изабрана особа на краjу покаже лошом.
И такоджье од стране посланика: како jе могучье да ко год да буде изабран, он може своj посао да испуни подjеднако добро (или, дакле, лоше)? Овде jе одговор такоджье jедноставан: када jе или посао врло лак, тако да га може обавити било коjа особа, или када он (или она) сам не ради посао, вечь ньегови подреджьени (рецимо, у министарству), коjи мораjу бити компетентна лица. Тако да ви видите да у демократиjи избори такоджье нису jако важни, они играjу утицаjниjу улогу у управльаньу државом или регионом него што jе то било у време тоталитаризма (када они
уопште нису имали утицаjа на изабране особе -- они били би укльучени у управу и без избора), али не тако велику, како льуди претпоставльаjу. Све jе обмана и превара (или
bamboozling), ови избори одоздо су несумньиво
неразумни, али
то jе управо ньихова величина и гениjалност, да ниjедан обичан и осредньи човек не би дошао на ову идеjу! Jер, морате знати, да су гениj и глупост прилично блиски. Тако и овде, ствар коjа jе
у супротности са здравим разумом може (у другом светлу, да тако кажем) постати брильантно паметна.
7. Наjбольа ... дуда за становништво!
Да, све jе ово лоше, али добро и лоше на овом свету су блиско повезани, иду руку под руку, или, како каже jедна позната пословица, чак ни джьаво ниjе тако црн као што jе насликан (а онда бих додао да сам Бог ниjе тако бео као што льуди мисле о НЬему), и испоставльа се да у другачиjем светлу то можда и не изгледа тако лоше, као што би се могло помислити! И заиста, демократиjа jе
манье ефикасна од сваке jаке високо централизиране владе, начин на коjи се избори изводе jе барем комичан, политичари су лако
заменльиве,
свака странка jе
лоша, ако се дугорочно узима, много мишльеньа
омета доношенье исправних одлука, свуда влада непотребна бука, итд.; jа бих такоджье рекао да jе демократиjа свесна да jе свако решенье
привремено, и да то
очекуjе, би била и сама ометена ако се пронаджье права одлука о проблемима (jер чье таква ситуациjа сманьити циркусе, стога чье масе остати разочаране)!
Ипак, ако све ово заборавимо и ствари посматрамо са
психолошког становишта, онда се испоставльа да масе
воле такву превару, jер сваки живи обjект жели да превари друге обjекте около са нечим! Да, ми желимо да преваримо друге, али и
да нас други преваре, како нам отворено каже латинска пословица:
Mundus vult decipi! Ми желимо да се jедни друге варамо, а ево, демократиjа долази и даjе нам ову прилику, то чини нас (осим мене, наравно) само сречьним, ми желимо да загрлимо ову Мисс Демократиjу директно. Jа то зовем
затвараньем уста льудима, на исти начин на коjи зачепльуjете малу бебу са вештачком цуцлом! Jер коjа jе сврха ове дуде? Па, двострано jе, с jедне стране, обманути дете да он (или она) има праву маjчину брадавицу у устима (шта овде значи, да су обични льуди они коjи бираjу своjе владаре и коjи су генерално важни), и с друге стране, да заштити маjчине груди (овде, да сачува политички систем, jер се политичари меньаjу, али демократиjа остаjе). А да не заборавимо и психолошки тренутак, да су льуди питани, и сада се мораjу добро понашати до сльедечьих избора. Па, добро смишльено, заиста брильантно, прелепа превара!
8. Постоjи лоша репрезентативност
Ово jе ствар коjу изгледа нико не примечьуjе, сви мисле да би тако требало да буде, да Народну Скупштину (како се у Бугарскоj зове) треба изабрати за скупштину свих присталица странака, али то ниjе тачно! То ниjе у реду, jер на оваj начин добиjамо скупштину
партиjа, jедну велику комисиjу или одбор представника или посланика свих странака, али не и народа, а то су
различите ствари, jер, да наведем пример, у Бугарскоj на изборима учествуjе манье од половине становништва, и то вечь 20 година. Ово jе из jедноставног разлога што льуди, попут ваш Jотата, не могу проначьи ниjедну одговараjучьу странку за коjу би гласали, али, било како било, зашто би ти льуди били искльучени из друштва, само зато што они не желе да учествуjу у овоj глупоj игри? Але добро, нека буде, слажем се да чье увек бити глупих льуди, коjи чье бити одушевльени новим стварима (када се вечь дуже време зна, да нема ничег новог под сунцем), коjи чье обрачьати пажньу на било коjи комерциjални оглас, или коjи су увек спремни, на пример, да погледаjу испод капице и пронаджьу тамо неки броj са коjим могу нешто освоjити (са вероватночьом да чье првог jула и усред Европе, у Бечу, бити ... снежних падавина), итд., тj. льуди, коjи су спремни да учествуjу у овоj демократскоj игри, али то не значи да би друге озбильниjе особе мораjу бити
дискриминисани.
У овом случаjу постоjе два приступа, или одбити странке, или формирати одреджьеног
репрезентативног узорка становништва у Парламенту, или
обе ствари заjедно. Странке, наравно, нису потребне, може се гласати за особе, а ови последньи могу припадати одреджьеноj странци или не; ако jе пре пар векова ово могло бити тешко уредити, онда данас нема проблема да се организуjе гласанье за стотине или више льуди и у великоj земльи, не на састанцима или истог дана, вечь, рецимо, током неделье и преко Интернета. Тада се репрезентативан узорак може добити уобичаjеном случаjном селекциjом, али и са неким параметрима (попут: старости, пола, етничке припадности, прихода, итд.), и то чье бити
заиста народна скупштина (где би, на пример, ако говоримо о данашньоj Бугарскоj, требало да буде око 25% Рома, а око 35% Турака). Ове особе, очигледно, не смиjу владати, али да би изразили своjе мишльенье о свим важним питаньима, такво тело у Парламенту бичье веома важно! А онда се врло лако могу изабрати странке према ньиховом проценту у изабраном (или случаjном) Парламенту (или jедном од ньегових Комора); jа мислим
колико льуди, а ко тачно, то би требало да одреди руководство сваке странке. Тако да се ове ствари, природно, могу учинити, само да то желимо имати.
9. Подела овлашчьеньа
Овде чьу изразити jедну брильантну мисао и вам дозволити да ме цитирате и хвалите где год желите. Зашто? Па, зато што jе ова мисао врло jедноставна, али ипак jе нисам нигде видео нити чуо, дошао сам до нье сам, уз помочь своjих можданих чьелиjа, а она jе следечьа: развоj се скоро увек изражава у некоj
диференциjациjи идеjа или концепата! Па, у реду, са тачке гледишта диjалектике, ово ниjе нова идеjа, али кога данас занима диjалектика? Она jе била део комунизма, па се сада мора заборавити. Али, како год било, jа желим да кажем да само jедна група или скупштина, комора, дом, или како ви то зовете, у Парламенту ниjе довольна, требало би да постоjе наjманье две, ако jе могучье три, па чак и четири коморе, коjи мораjу имати различите функциjе, и представльати различите слоjеве друштва! А то практично нигде не постоjи, jер друга комора, где постоjи, обавльа друге функциjе (тамо су заступльене етничке или териториjалне групе, то ниjе довольно). Овде мислим на две основне групе, обичне льуде и владаре. Као што сам вечь приметио, посланици се бираjу за представнике народа, али онда се одмах претвараjу, као са чаробним штапичьем, и починьу да ствараjу законе и владаjу државом, што чини потпуну збрку!
Тачниjе, у
Комори Владара морамо изабрати такве особе, коjе разумеjу нешто о владавини, а нису, како кажемо у Бугарскоj, "
Сулиа и
Пульиа" (Сульу и Пульу, у номинативу, то jест осредньи, па чак и глупи льуди). И разумети не само нешто, наравно, ово мораjу бити компетентне особе, бизнисмени, економисти, особе за односе с jавношчьу и други специjалисти, и мораjу их изабрати посебне комисиjе, а
не обични льуди. Да, увек се тако ради, у разним поротама, чак и сам римски Папа jе изабран на оваj начин, то се може учинити, позитивно, али ми желимо да се превара настави. И онда у
Комори Народа, од уобичаjених льуди, морамо користити jедноставан (или са заданим параметрима) случаjан избор, и изабрати, рецимо, двиjе особе од сваке године роджьеньа од 20 укльучиво до 70 искльучиво, ако желимо да имамо тамо тачно 100 особа; у овом случаjу jе добро ако и у Комори Владара имамо такоджье 100 особа.
Тако, и функционисанье ових Комора треба да буде jасно из ньихових имена: Владари мораjу владати или управльати државом, доносити нове законе, поставльати амбасадоре, итд., и обични льуди мораjу дати своjе потврдно "да" готово свему, иначе се то нечье сматрати прихвачьеним! Погрешна пракса, коjа се не примjеньуjе
нигдjе другдjе, да се особе, коjе у нечему учествуjу, такоджье узимаjу у оцjеньивачки жири и даjу своjе мишльенье о готовим резултатима, мора се одмах и заувиjек избацити из демократског система. Да, али нико не примечьуjе ове ствари, све jе као у ... баjци о голом кральу, сви су задивльени ньеговом новом одечьом, али нико (са изузетком вашег Jотате, коjи ниjе обjавльен у ньеговоj земльи, пошто jе много учио и говори истину) не долази до закльучка, да jе демократиjа само ...
aqua nuda (како се у Бугарскоj каже, чиста вода).
10. Законитост против морала
Ех, ово jе вековно питанье коjе никада ниjе било правилно решено jер ... па, зато што ми желимо да имамо
или jедан
или други пол, никада нешто од обе ствари, никада добар компромис, где бисмо имали унапред донети законе, али и неки заjеднички морал. Ви позитивно знате да религиjа, као главни носилац морала, постоjи стотинама и хильадама година, али од Француске револуциjе jе она практично избачена из владе, jер ова друга ниjе била религиjска инстанца. Такоджье комунисти (попут фашисти, претпоставльам) нису били за верско управльанье, а ни данашньа демократиjа, али льуди, jедна ствар jе када се нешто не захтева званично, али ипак се то имати и користити (рецимо, пре више од стотинак година, сексуални однос ван породица се сматрао грешним, али льуди нису престали да се копулираjу, зар су?), а jе друга ствар да се нешто потпуно баци (како се jе то догодило у нерелигиозним земльама, попут Бугарске, на пример), али jе много болье ако ово задржимо, меджьутим не пропагирамо и упозоравамо на то (на пример, ми не забраньуjемо потпуно цигарете или алкохолна пичьа, или у неким земльама чак и неке дроге). Такво делимично очуванье jе наjтеже, али jе ипак могучье.
Оно што овде мислим jе да различите религиjе имаjу различите погледе на живот, и ако им некако дозволимо да постоjе заjедно, што се дешавало jош од антике (барем делимично), онда можемо добити, како се то назива у теориjи скупова,
пресек свих религиjа, што би требало да буде чисти морал! Па, ово jе мало утопиjски, али ниjе сасвим недостижно. И како год да се то догоди, добро jе тежити томе и направити jедно, ако не сасвим чисто, онда бар делимично морално тело у Влади! Меджьутим, jа не предлажем стваранье неке Вjерске Коморе у Парламенту (jер изгледа да jе време религиjа мало прошло; осим тога, jа веруjем да jе
и атеизам нека врста религиjе, али за то jе потребно више мjеста да се болье разjасни), вечь формиранье jедне
Коморе Мудраца (или старjешина), коjа чье испуньавати и моралне функциjе! Ова Комора би требало да постане
тречьи орган у Влади, коjи такоджье треба да се изjасни о скоро свему, али коjи чье такоджье играти улогу стратега, jер су Владари тактичари, а Народ проценьивач! Три мочьи су сада много болье од jедне, зар не? И управо те особе треба изабрати на уобичаjен за демократиjу начин, тj. путем
званичних избора у целоj земльи, али не у jедном дану (то ниjе неопходно), а вероватно у
неколико кругова, што мора омогучьити гласанье за
блиске познанике! Па, мало компликовано, али тачно.
11. Морални лик политичара
Jа чьу се далье бавити моралним питаньима, а овде чьу говорити о моралном лику политичара, коjи оставльа много жельа, jер ове особе раде у своjу корист и профитираjу од свог положаjа, и то jе нешто што се масама не свиджьа. Сада, погледаjте овде, свима jе jасно да свако треба да брине о другима, али скоро нико то не чини, jер jе живот такав, и сваки владар жели учинити, како би постао богатиjи, а не сиромашниjи, али кад льуди то виде, они нису баш одушевльени да се добро понашаjу, и када им демократиjа даjе прилику да протестуjу, они чине управо ово (што се често дешава у Бугарскоj, у последньих неколико година), тако да понашанье политичара и ньихов меркантилизам
ометаjу ефикасност самог управльаньа. А ако имамо три предложене од Jотате -- ово сам jа, льуди, аплаудираjте ми -- Коморе у Парламенту, нечье бити тако тешко увести тамо неку
умерену плату, што значи нешто око
просечне месечне плате, коjа jе обично jеднака 2 и 1/ 3 од минималних месечних плата (ММП)! Што у две речи значи да би политичари, наjзад, рекао бих, живели као
свештеници и давали добар пример другима, а не обрнуто.
И зашто jа мислим да jе то могучье? Ах, зато што jе Комора Мудраца, где се врши стварно гласанье, испуньена стратезима, а они не владаjу, не постаjу министри, итд. за ньих jе ово само нека врста публицитета, осечьачье се сасвим сречьно са 2 ММП (и пристали би да остану тамо чак и без плате); затим се Комора Народа састоjи од обичних льуди, коjи чье се такоджье осечьати сречьним што су тамо неко време (сложиле би се чак и да плате нешто, ако jе потребно); и Комора Владара, ех, тамошнье особе
нечье бити сречьне да раде готово без икакве плате (за тако одговоран и обично добро плачьен посао), али у пореджьеньу са другим Коморама у Парламенту они чье се некако помирити са ситуациjом (и такоджье узети оваj рад као неку врсту оглашаваньа за ньих). То, меджьутим, не значи да чье те особе тамо живети заиста сиромашни и трошити своj новац, не, jер они мораjу да добиjу бесплатно многе додатне ствари, као додатне погодности, као што су: храна, одечьа, лични аутомобил, медицинска нега, образованье, боравак у кучьама за одмор, итд., а то jе и за чланове ньихових породица, само не као аутентичан новац, коjи се може акумулирати и затим користити као средство мочьи.
12. Женска управльанье
Могло би се речьи да jе демократиjа нека врста женског владаньа, наравно, не у дословном смислу, вечь као слаба, емоционална, некомпетентна, неефикасна, понекад скандалозна, заводльива, и тако далье. И заиста jе тако, и из тог разлога демократиjу често меньа нека високо централизована влада (тираниjа у староj Грчкоj, или комунистичка или фашистичка диктатура), или льуди бираjу барем политичку фигуру са гвозденом песницом, или аристократу. Jа могу такоджье додати да она омогучьава лако
укльучиванье страних елемената, као што су: председничка институциjа, вишекоморни парламенти, ванпарламентарни протести, привремени владе, расправе за округлим столовима, и друго -- па, jедна проститутка спава са свима коjи добро плачьаjу, зар не? Све ово понекад може бити корисно, а jа сам предлажем неке нове елементе демократиjе, али ви знате да постоjе
два пола, само jедан ниjе довольан, и из тог разлога оваj облик управльаньа, попут другог (рецимо, диктатура), ниjе у станьу да функционише искльучиво сам; или ми морамо створити неку хермафродитску структуру управльаньа; или такоджье треба очекивати промене у времену.
У сваком случаjу, женска природа демократиjе може добро обjаснити многе ньене поjаве. На пример: она jе добра пре свега за
промене, а не за jедно дуготраjно стабилно управльанье, а такве су жене, оне желе да имаjу различите мушкарце (док се ове последнье лакше навикаваjу на jедну те исту жену); она jе влада
без сталног цильа и функционише добро онда и тамо, где не постоjи витални циль, само да бисте имали занимльив живот, и jа могу вам речьи из сопственог искуства да за jедну жену ниjе толико важно шта има за jело, вечь како ... jе стол
покривен, дословно, шта jе
столньак на ньему; затим jе за демократиjу важно како се живи
у овом тренутку, не да ли jе нека странка добра или лоша, вечь само тренутно, она не тежи хильадугодишньоj владавини (
Reich-у-царству, светао као небески раj), нити светлоj комунистичкоj будучьности, а такоджье и жене живе само у садашньем тренутку; и тако далье. Демократиjа
се осланьа на
неразумност управльачког тела и немогучьност да се пронаджье наjбольи политичар или странка, и jедноставно их меньа; она
нема такоджье
морала (зашто побогу?) и воли све што се дешава, док се наставльа демократска игра! Као последица тога, меджьутим, она ствара радни ...
perpetuum mobile,
обнавльа се на месту, што свака жена чини, у пренесеном смислу, када раджьа нове льуде.
13. Остали тренуци
Пошто сам вечь написао своjих планираних туце тачака, то значи да jе време да завршим оваj материjал. Овде чьу нагласити неке тренутке коjе сам некако прескочио, али коjе су важне, тако да могу да се стидим чак и у ... другом свету, ако сам заборавио да их разjасним! Jедна ствар jе да се у наше време, у доба компjутера, сва званична гласаньа могу вршити на
отворен начин, па се стога мораjу тако и обавити! Ово не би требало да буде тешко уредити -- од прошлог века льуди су примали новац од машина и из тога нису настале кардиналне грешке -- уз помочь лозинки, а не у jедном дану, шта мора омогучьити да се ураде све могучье статистике, а ово jе, по мом мишльеньу, веома важно. Штавише, на оваj начин бичье могучье одржати изборе и у неколико
кругова, што чье нам омогучьити да спроведемо итеративни избор, коjи jе
jедини разумни избор одоздо, коjи се вековима користио.
Надалье, таjни избор треба извршити само у малим групама, гдjе се човjек може боjати отворено изразити своj глас. Такоджье, сви посланици, као лица одговорна за целу државу, требало би да се бираjу у
целоj земльи, а не у регионима, где се у многим случаjевима не могу изабрати, али у целоj земльи гласови могу бити довольни. А када се гласа за странку, имена одреджьених особа нису значаjна, свака странка може и треба да направи и обjави среджьену листу са именима своjих кандидата пре избора. И такоджье -- jа мислим да jе ово веома важно -- требало би да буде много
истраживаньа jавног мньеньа, а ове упитнике треба често радити, рецимо jедном месечно са десетак питаньа; они не мораjу се сматрати обавезним за управльанье, али ово су веома важне информациjе; и то би требало да уради
jедно централизовано тело, а не различити медиjи или компаниjе, а такоджье и уз помочь лозинки.
Може, такоджье, се гласати и за
пар овлашчьеньа, рецимо 5 (где редослед избора може, али и не мора бити, важан). Или се може гласати не само "за", вечь и "
против", што чье дати потпуно другачиjи поглед на политичку сцену. Или су могле постоjати неколико
фаза мочьи, где су наjjедноставниjа
два периода, диктатуре и демократиjе, али
унапред планиране, а не чекати да се до ньих доджьи путем револуциjа. И друге вариjанте; како сам вечь наговестио, демократиjа нуди разне могучьности, она ниjе тако лоша
у принципу, али, нажалост, льуди су и далье ... довольно глупи, и зато она ниjе прилично добра!
Ах, jа морам речьи нешто и о
протестима, jер и овде се све ради супротно неопходном, на погрешан начин. Jа мислим да льуди желе да изнесу своjе мишльенье и требало би да имаjу ову прилику, али да не ометаjу нормалан начин живота, али они раде управо то, и само проналазе посао за полицаjце, да стану измеджьу демонстраната и пролазника. Права одлука jе дозволити све протесте само на
посебним местима, а у ту сврху се могу користити
стадиони, где се све може снимити са различитих страна и касниjе приказати где jе потребно, али и у реалном времену на великим екранима испред важних институциjа. Ово jе очигледно дистанциранье, коjе се данас може лако применити, али jа мислим да се то нигде не ради. Такоджье се мораjу уложити напоре да се
не доджье на такве протесте, где би требало да постоjи нека комисиjа, пред коjом може да стане свако ко жели да изрази своjе мишльенье, онда ова мишльеньа треба класификовати и донети неке одлуке, али би бар ова мишльеньа требало негде
сачувати и бити доступна свима (а не на начин на коjи бугарска jавност третира вашег jединственог Jотату, на потпуно варварски начин). Мора постоjати и нека могучьност за приступ неких нових странака или група льуди (рецимо: миран покрет, или незапослени интелектуалци, или самохране маjке са децом, итд.) у неку помочьну Комору, приjе што они почну протестовати.
14. Предности и недостаци
Ах, jа желим да вам скренем пажньу на оваj тренутак, да jе jедна битна карактеристика било коjе ствари, или облика управльаньа овде, ньен утицаj на
будучьност, оно до чега води. Да, али ако поджьемо од диjалектике, онда се (скоро) свака ствар претвара у своjу ... супротност, а то значи да ако се нешто сматра
лошим, онда то може довести до нечег
доброг, и обрнуто (где ово последнье као да га нико не пориче -- узмите пословицу да jе пут у
пакао поплочан
добрим намерама)! Jесте ли разумели ово? Па, то значи да jе са овог становишта централизована влада больа, jер води ка демократиjи, али ова друга води до jаке мочьи, и jе из тог разлога jош гора! И ово се додаjе гледишту, да централизована владавина има
морални изговор, она
тежи нечему, док демократиjа нема за циль ништа, и зато jа тако jако пльуjем по демократиjи.
Ово порицанье сопствене квинтесенциjе може се видети и у политичким партиjама или новцу или сексуалном односу (или са ... знаньем), где, на пример: сви парциjални интереси су контрадикторни и воде ка jедноj страни, коjа ниjе права странка, или много новца води до слабе, а затим и до недостатка камате за новац, или се сексуални однос такоджье на краjу негира (или много знаньа -- као што jе случаj са вашом Jотатом -- доводи до порицаньа дальег знаньа -- jер дочьи чье jедног дана, када чье се ... универзум почети
сманьивати, а онда чье се показати да jе све било узалуд и ништа више, док се, на пример, наjjедноставниjе животне радости чине задовольниjим). Да, то jе тако, али ово су филозофска запажаньа, па jе болье ако не улазимо дубоко у ньих; jа сам само хтео да вам покажем да свака медальа има две стране, а демократиjа се показала у многим земльама не тако болье, вечь директно као jош горе, и због тога jе потребно посветити више пажнье овим стварима.
Ипак, обратити више пажнье значи правити компромисе, то jе тако, али ово нам се не свиджьа много, ми желимо да реагуjемо на тотални начин. И заиста, ако погледамо данашньу демократиjу и ону коjа jе била jедан век раниjе (рецимо, 1910.), требало би бити jасно да ми ништа нисмо променили у западном демократском моделу, али уместо тога смо имали два светска рата, измислили смо радикално различиту народну демократиjу и успели смо jе такоджье потпуно одбацити, али нисмо дошли ни до jедног компромиса. Али ако не желимо да правимо компромисе, онда се то jедноставно догоди много
крвопроличьа, ово jе наша алтернатива. Па, льуди данас живе богато (као последица нашег
неприродног: хране, пичьа, одjечье, домова, итд.), вероватно они нечье дочьи до нове ратове из економских разлога (иако то нико не може гарантовати), али они могу дочьи до овога из
моралних разлога, или ако не директно до ратова, онда можда до покушаjа бомбаша-самоубица (да вас подсетим на jедног Ладена-"момца"). Тако да ова проклета демократиjа може бити лаж и варанье, али то ниjе толико важно, важниjе jе то, да се она може променити, и због тога jа овде износим своjе различите пропозициjе. Али, као што сам рекао, то зависи од степена глупости обичних льуди.
15. Закльучни коментари
На краjу овог есеjа jа желим да вам обjасним да сам га написао за
остале льуде, за цео
свет, jер jа сам вечь прошао 70 година и обjавльуjем анонимно, немам више никаквих посебних жельа, не треба ми ни новац ни слава, и просjачка пензиjа коjу примам ми jе довольна; ако поред тога jа могу да пльунем на бугарско варварство, осечьам се заиста сречьно! И jа могу да
издржим ову глупу демократиjу, зато што интелигентна особа прихвата
било коjи облик владавине, из простог разлога што jе то болье од анархиjе. Оно што ме углавном узнемирава jе то што льуди свуда около гледаjу на демократско управльанье као на другу врсту посла (
business), где jе све варанье, али човек не може ништа учинити, то jе живот, док за мене то спада у
друштвену сферу, па стога треба применити друге критериjуме, као
льубав према ближньем, хуманизам, верско осечьанье, брига, нека врста ... санитарног или свештеничког посла! Па, многима од вас то може изгледати утопиjски, али jа волим утопиjе jер су они логичне, и, на краjу, ово сам jа, бринем се за друге льуде.
У реду, jа завршичьу ово своjе капитално дело (иако су сви моjи радови капитални и фундаментални), вечь сам наоштрио своjе посебно перо за последньу тачку -- то jе само моj обичаj --, и чьу то учинити, позитивно, будите мирни, али пре тога желим да се обратим
своjим евентуалним читаоцима. Тако, читаоци моjи, извиньавам се, али ви чьете позитивно бити ... глупи, ово jе за очекивати, наjманье 90 одсто льуди су jедноставно глупи, али jа се ипак надам да ви ово
знате! Jер, као што знамо од старих Грка, постоjе глупи льуди коjи знаjу да су глупи, а ово jе ... добро, jер они су похлепни да науче нешто више, да би сазнали више, они нису баш задовольни оним што вечь знаjу, а осим тога постоjе такви льуди коjи су толико глупи да то не примечьуjу (они jедноставно нису у станьу да то приметити), али као резултат тога су веома сречьни. Тако да ако ви спадате у категориjу оних, коjи знаjу да ништа не знаjу, онда бисте се бацили као гладне птичице на зрна мудрости, коjе сам jа, Jотата-Ататой, посеjао за вас! Надам се да сте такви читаоци, а да чьете брзо прогутати
сва моjа дела, коjе jе исправно понашанье са ваше стране.
Jер, погледаjте овде, jа можда измишльам утопиjе, али то су лепе утопиjе, jа саньам да се
политика може подичьи толико високо, да чье
стаjати у таквом односу према капитализму у коjем jе наш Господ Бог према целом материjалном свету! То значи да политика треба да буде божанска, да садржи лепе
идеjе, да
повеже све заjедно, тако да чье неприjатни и несавршени капитализам засиjати као обновльен! Чак и ако jе то немогучье реализовати, то изгледа тако добро да jе вредно покушати! И ово jе последньа тачка.
08.2021
[
Closing remark: Hmm, in this way I have become in some small degree
acquainted also with this language, and have come to my conclusions. And which are they, ah? Well, the most important conclusion here is that
all languages are
bad, except one! I will not play hide and seek with you, this one and only good language is ... my Bulgarian one! This is not a new topic for me, but now I have gathered more detailed proofs. All this thanks to the misunderstood democracy, and myself existing thanks to the barbarian reaction of our whole official publicity (which has led to my birth under this pseudonym)! And have in mind that I am comparing practically all Slavonic, and Teutonic, and Latin languages, or all
contemporary ones, so that my conclusions are entirely justified. And mark also this, that Bulgaria is the unquestionable (outside of its borders)
barbarous nation in the civilized part of the word, and that our Bulgarian language is the best and simplest of all other civilized and contemporary languages, and these two facts simply
cannot be occasional, they must be somehow related! So that at the end of this my democratic
epopee I may with clear conscience exclaim:
Long live Bulgarian language! and
Down with the democracy! Amen! ]